HUSRB/1602/42/0073
Socijalno preduzetništvo
za žene iz ruralnih područja
WOMEN-TO-SAVE
O projektu
Istorijat

Složeni socijalni i ekonomski uslovi stanovnika međugraničnog područja, naročito žena u ruralnim oblastima, zahteva udruženo delovanje kako bi se podstakao razvoj i konkurentnost u regionu, što se može postići udruživanjem u klastere, radi zajedničkih aktivnosti kako na standardnom tako i na onlajn tržištu. Siromaštvo i nedostatak materijalnih sredstava su prisutni u velikoj meri u ruralnim oblastima Srbije. Uz finansijsko siromaštvo koje obuhvata 38,4% stanovništva, i uz nedostatak materijalnih sredstava kod 35% stanovništva, polovina zaposlenih u ruralnim oblastima su zaposleni u poljoprivredi na porodičnim farmama. U Srbiji i Mađarskoj posvećuje se malo pažnje stanju žena u ruralnim oblastima. Kada bi ove žene bile obrazovane, motivisane i kada bi im se pomoglo da se organizuju u klaster proizvođača lavande, one bi mogle ostvariti veću socijalnu jednakost i ekonomsku nezavisnost, i za sebe i za svoje porodice. Prema podacima somborskog Centra za socijalni rad, ukupan broj žena u ruralnim područjima koje primaju socijalnu pomoć je 2,213 (od 43,500 stanovnika), a aktivnosti ovog projekta će se fokusirati upravo na njih. Posebna pažnja biće posvećena 601 samohranoj majci koja živi u ruralnim oblastima u okolini Sombora, kao i 387 porodica koje primaju dečiji dodatak. Ukupno ima 988 porodica u ruralnim područjima koje primaju neku vrstu socijalne pomoći, i upravo su oni ciljna grupa ovog projekta. Najveći deo zemlje u prekograničnom području ima sastav i komponente koje u potpunosti odgovaraju uzgajanju lavande. ESS je izvršio analizu zemlje u čitavom Zapadnobačkom okrugu (ZBO) i došao do zaključka da 96% teritorije odgovara uzgoju lavande. Karakteristike ovog zemljišta se poklapaju sa uslovima neophodnim za uzgoj 186 varijeteta lavande. Mađarski partneri će u SKPL doneti znanje, iskustvo i ekspertizu za uzgoj lavande. Sa druge strane, grad Sombor već ima iskustva u projektima koji se odnose na žensko preduzetništvo u poljoprivrednoj proizvodnji na ovoj teritoriji, što ga čini dobrim kandidatom za ovaj projekat.

Problem, izazov sa kojim se treba suočiti

Žene u ruralnim oblastima predstavljaju kičmu ruralnog društva. Njihovu poziciju otežava opšti nedostatak društvenog priznanja i nedostatak mogućnosti za osnaživanje. Postojeće razlike između muškaraca i žena u pogledu pristupa resursima, poslovima i profitabilnim aktivnostima, obrazovanju i učešću u javnom životu doprinose njihovoj osetljivoj poziciji. Osim toga, njihov status dodatno otežavaju opšte promene, osiromašenje sela, migracije i privatizacija, što ozbiljno otežava život ženama u ruralnim oblastima. Shodno svemu navedenom, aktivnosti ovog projekta su primarno usmerene ka razrešenju socijalnih pitanja putem podsticanja rodne jednakosti i podsticanja socijalnog osnaživanja i poslovanja žena iz ruralnih oblasti pograničnog regiona tako što će se podsticati njihove preduzetničke i poljoprivredne veštine kroz obuke, saradnju, partnerstva i razmenu informacija, znanja, iskustava i na taj način ostvare balansiran socijalni i ekonomski razvoj regiona u celini, a koji se zasniva na održivosti postojećih prirodnih resursa. Osnaživanje žena u ruralnim oblastima prekograničnog regiona putem ekonomskog razvoja SKPL predstavlja realnu mogućnost za ovu diskriminisanu grupu. Organizacija takvih klastera stvara mogućnosti za akumulaciju snage i višestruke pozitivne efekte usled pravilno iskorišćenih dobijenih prihoda. Putem udruživanja u klastere, žene preduzetnice su produktivnije budući da mogu pristupiti ulaznim elementima, kao što su dobavljači, informacije i tehnologija. Članovi SKPL takođe mogu profitirati zajedničkim delovanjem na tržištu, učešćem na sajmovima i zaštitom brendova svojih proizvoda. Osim toga, članovi ostvaruju profit prenošenjem znanja i iskustava, što predstavlja još jedan izvor inovacija. Sve ovo predstavlja veliku inovaciju u poljoprivredi, s obzirom na to da se pojedinačni proizvođači udružuju, a predstavljanjem novih proizvoda i usluga postepeno grade socijalno preduzeće koje podstiče ekonomsku saradnju putem održivog korišćenja prirodnih resursa upotrebom transfera znanja.

Ciljne grupe

Ciljne grupe u ovom projektu pripadaju najranjivijem delu populacije, i obuhvataju žene iz ruralnih oblasti zapadnobačkog okruga i Bač-Kiškun oblasti. Na teritoriji grada Sombora živi 85,903 stanovnika, od čega 41,500 živi u gradu, a 43,500 u 15 okolnih sela. Prosečna zarada po stanovniku je za 20% niža od proseka u Republici Srbiji. Centar za socijalni rad u Somboru beleži 8,287 korisnika novčane socijalne pomoći. Od ovog broja, 45% živi u gradu a 55% u selima. Socijalno osetljivog stanovništva u selima ima 4,522, što predstavlja više od 10% ukupnog seoskog stanovništva (korisnika mlađih od 18 ima ukupno 2,196, od 18-26 godina ima 933 korisnika, 26-65 godina ukupno 4,809, a starijih od 65 godina ima ukupno 349. Posebno osetljivu grupu predstavljaju žene (korisnice socijalne pomoći) koje žive u selima, a njih ima 2,213. U ruralnim delovima grada Sombora ima 627 porodica sa samohranim roditeljem, od čega 601 porodica u kojoj je majka sa decom i 26 u kojoj je otac sa decom; ukupno 941 dete. Imajući u vidu da žene u ruralnim oblastima ne predstavljaju homogenu grupu i da postoje značajne razlike zasnovane na njihovom klasnom, uzrasnom, bračnom, etničkom ili religioznom stanju, proces odabira će imati za cilj da razmotri i obuhvati ove raznolikosti, vodeći računa o ženama koje spadaju u posebno osetljive grupe, kao što su pripadnice romske populacije, žene sa posebnim potrebama, samohrane majke i žene žrtve rodnog nasilja. Nadalje, projektni tim će obezbediti da izabrani predstavnici dolaze iz svih sfera koje su prisutne u međugraničnim oblastima, vodeći računa o demografskoj različitosti unutar regiona. Šira zajednica u ruralnim oblastima prekograničnog regiona je potencijalni uživalac, budući da će čitava zajednica imati koristi od osnaživanja socio-ekonomskih okolnosti koje će se razviti putem aktivnosti ovog projekta za žene u ruralnim područjima i to tako što će usvajati nove veštine agrobiznisa i osnaživati mogućnosti zapošljavanja.

Očekivani rezultati, trajanje rezultata

Uradiće se studija o socijalnom preduzetništvu žena u ruralnim oblastima međugraničnog područja. Napraviće se baza podataka o poljoprivrednom zemljištu Zapadnobačkog okruga, a izvršiće se i analiza pojedinačnih prcela u pogledu kvaliteta i valjanosti zemlje za uzgajanje lavande. Obuke će se organizovati za 180 žena iz 4 naselja Zapadnobačkog okruga i obuhvataće kurseve koji će obrađivati teme poput socijalnog preduzetništva, poslovnog planiranja, inovativnih poljoprivrednih proizvoda, uzgajanja lavande, agrobiznisa i marketinga. Osnovaće se SKPL, kao društveno preduzeće, u kom će većina žena imati mogućnost da usvoji nove softverske i hardverske veštine, da se profesionalno razvijaju, razmenjuju iskustva i pomognu jedne drugima u branju i obradi lavande. Ove aktivnosti predstavljaju krupnu inovaciju, budući da uzgajanje lavande kreće od samog početka, od malih parcela plodne zemlje i pojedinačnih proizvođača, njihovog udruživanja predstavljanjem novih proizvoda i usluga, a sve to pomoću transfera znanja i ekspertize mađarskog partnera, što će dovesti do prodora na tržište. Ukupno 50 članova SKPL obrađuje i stavlja pod zasad lavandu na minimum 5 hektara zemlje. S obzirom na to da je u proseku potrebno 10.000 do 12.000 sadnica lavande po hektaru, primenom odgovarajućih projektnih aktivnosti nabaviće se i posaditi 60.000 sadnica. Biće nabavljenja oprema za obradu lavande, kao i dve pokretne destilerije za proizvodnju ulja lavande, a sva oprema će biti na raspolaganju članovima klastera. Biće napravljen dvojezični portal za članove klastera namenjen razmeni biznisa. Portal će se ažurirati i održavati, a koristiće se za promociju SKPL, ženskog Agrobiznisa i proizvodnju lavande i njenih proizvoda. Imajući u vidu da lavanda može da živi i do 15 godina, činjenica da će žene dobiti potrebna znanja i veštine, kao i da će biti obezbeđena sva oprema za obradu lavande, trajni rezultati su zagarantovani.

Koristi od projekta

Socijalno osnaživanje žena u ruralnim oblastima ojačaće samopouzdanje kod žena, donošenje odluka i socijalne slobode, što će sve dovesti do pozitivnih efekata u odnosima među polovima, i na nivou porodice i na nivou zajednice. Sticanjem veština i znanja kroz ovaj projekat, kao i interakcijom i partnerstvom sa drugim ženama i stručnjacima u klasteru, žene iz ruralnih oblasti u ovoj regiji će se podsticati i osnaživati za poboljšanje svoje pozicije i kvaliteta života, svog liderstva i potencijala pri donošenju odluka; one će se usuditi da iskorače iz izolacije i nevidljivosti i najzad će postati jednaki i snalažljivi članovi zajednice, gradeći sebe kao konkurentne i uspešne u poslovnim poduhvatima. Šira ruralna zajednica u međugraničnom području će takođe imati koristi, kako socijalne, tako i ekonomske. U socijalnom smislu, principi demokratije i jednakih mogućnosti se ojačavaju kada se ženama iz ruralnih oblasti da mogućnost da prevaziđu prepreke i ograničavajuće pozicije u društvu nastale usled rodnih stereotipa i diskriminacije, stvarajući na taj način pravednije društvo. U ekonomskom smislu, zajednica će imati koristi od povećanih prihoda i boljeg kvaliteta proizvoda i usluga. Ukupna produktivnost se povećava kada žene imaju pristup ekonomskim inputima i relevantnom znanju, stvarajući tako održiviji ruralni razvoj u međugraničnom području. Saradnjom sa ženama sa druge strane granice žene stvaraju zajedničku prekograničnu okolinu, ne samo u pogledu ekonomije, već i u pogledu razmene zajedničke kulture i tradicije, od čega čitava zajednica ali i same žene imaju koristi. Budući da je lavanda ekološka biljka jer ne zahteva nikakvu hemijsku zaštitu i raste bez mineralnih đubriva, čitav region će imati koristi od uzgoja lavande u ekološkom smislu.

Metodološki pristup

Projekat će početi studijom razvoja socijalnog preduzetništva žena u ruralnim oblastima. Istovremeno će biti napravljena i baza podataka o poljoprivrednom zemljištu u ruralnim oblastima Zapadnobačkog okruga, a izvršiće se i analiza pojedinačnih parcela u pogledu kvaliteta zemlje i održivosti uzgajanja lavande. Nakon toga razviće se i plan i program obuke koji će obuhvatiti tematske kurseve o socijalnom preduzetništvu, poslovnom planiranju, osnivanju klastera, inovativnoj poljoprivrednoj proizvodnji i uzgoju lavande. SKPL će se osnovati u isto vreme kada i dvojezični poslovni portal za članove klastera. Ovo je najbolji način za povezivanje žena iz ruralnih oblasti budući da većina njih živi u međusobno udaljenim oblastima sa slabom putnom infrastrukturom. Od samog početka, tokom procesa registracije klastera, finansijskih pravila u zakonu Republike Srbije, i poslovnih procedura, SKLP i njegovi članovi imaće podršku mentora eksperata iz GK, K1, K2 i K3. U isto vreme, biće kupljeno minimum 60000 sadnica lavande koje će biti posađene na 5 hektara zemljišta. GK će potpisati ugovor sa svakim članom SKPL u kom se navodi njihova obaveza da ne smeju da menjaju proizvodnju definisanu ovim Projektom tokom perioda od 10 godina po okončanju svih aktivnosti predviđenih ovim projektom. Navedene aktivnosti biće praćene kontinuiranim, intenzivnim i različitim vrstama publiciteta, s obzirom na to da publicitet predstavlja jedan od najvažnijih načina poboljšanja loše pozicije žena u ruralnim oblastima. Organizacija primene projekta među partnerima je podeljena na način koji odgovara ekspertizi i iskustvu svake partnerske strane. Mađarski partner K3 će pružiti transfer znanja u pogledu uzgajanja lavande i poljoprivrede, a organizovaće i studijsku posetu članova klastera. K2 partner iz Sombora ima iskustva u pogledu ženskog preduzetništva u poljoprivrednoj proizvodnji, K1 je specijalizovan za podršku osetljivim grupama, a GK će biti zadužen za menadžment projekta i osnivanje klastera.

Prekogranični uticaj

Ovaj projekat zajedno razvijaju i sprovode svi partneri. Iako svaki partner ima svoja glavna zaduženja, projekat će predstavljati zajedničko preduzeće, u kom partneri sarađuju u pogledu svih aktivnosti, razmene ideja, najbolje prakse, stvaranja jedinstvenih metoda koje povezuju dve strane, čineći koherentniju i više balansiranu okolinu, što će dovesti do neometane prekogranične saradnje. Dugotrajnu saradnju će ovaj projekat omogućiti putem osnivanja i razvoja SKPL, kao i putem razvoja dvojezičnog portala za razmenu poslovnih informacija među članovima klastera. Ostali aspekti prekogranične saradnje su transfer znanja i ekspertize od strane mađarskog partnera članovima SKPL u oblasti poljoprivrede i uzgoja lavande, kao i u pogledu dugotrajne saradnje sa mađarskim partnerom u uzgoju i obradi lavande. Saradnja će se produbiti zajedničkim pristupom tržištu EU, kao i zajedničkim pojavljivanjima na sajmovima preduzetništva. Žene iz ruralnih oblasti će biti okupljene i fizički i virtuelno kako bi mogle da uče, usvajaju nove veštine, sarađuju, razmenjuju iskustva, kao i da pomažu jedna drugoj u branju lavande kada to bude potrebno, što će osnažiti žene kao individue, promovisati rodnu jednakost u međugraničnom području i uticati na održivi ekonomski razvoj u čitavom region. Stalna komunikacija i razmena informacija između ovih žena će uticati na promovisanje obe kulture, identiteta i životnog stila, što može dovesti do boljeg kvaliteta života s obe strane granice. Mora se uložiti napor kako bi se obezbedilo da se aktivnosti izvršavaju na srpskom i mađarskom jeziku, kako bi se promovisao smisao zajedničkih interesa, perspektiva i budućih ciljeva kao jedinstvene pogranične oblasti, kao i kulturna i socijalna različitost i rodna jednakost kao zajednička vrednost u pograničnom regionu.

Doprinos programskoj strategiji i horizontalnim ciljevima

Povezivanje žena iz ruralnih oblasti putem obuka, zajedničkih događaja, osnivanja SKPL i dvojezičnog portala za razmenu poslovnih informacija dovešće do balansiranog razvoja u regionu budući da će se na taj način intenzivirati ekonomska saradnja putem održivog korišćenja prirodnih resursa (postojeća plodna zemlja u dvorištima i vrtovima, lavanda kao ekološka biljka koja ne zahteva hemijsku zaštitu). Sve ove aktivnosti će podstaći socijalno preduzetništvo i na taj način pojačati potencijal rasta i zapošljavanja u regionu tako što će se pri obradi lavande razvijati i primenjivati nove, ekološki prihvatljive tehnologije. Sve navedeno će doprineti programskim strategijama definisanim na duži rok kao i celokupnom cilju programa, naročito u delu “usklađivanja razvoja u regionu putem intenzivne saradnje kroz održivo korišćenje poljoprivrednog zemljišta u dužem periodu kao prirodnog resursa ”. Kako bi se ostvario glavni cilj, ovaj projekat će podsticati pojedinačne ciljeve navedene u “Osnaživanju razvojnih mogućnosti socijalnog preduzeća putem razvoja i primene novih tehnologija, proizvoda i usluga, naročito u pogledu proizvodnje i obrade ulja lavande i drugih sporednih proizvoda”. Zajedno će ove žene usvojiti nove veštine, razviti svoje poslove, uspostaviti kontakte i razmeniti ideje koje će ih učiniti socijalno nezavisnim i korisnim. Različitost proizvoda i usluga u pograničnom region obezbeđuje veći kvalitet života i minimizuje efekat izolacije na granici. Projektne aktivnosti će dovesti do društvenih promena jer će ekonomski osnažiti žene i ukloniti krute tradicionalne vrednosti. S obzirom na to da je lavanda ekološka biljka kojoj nije potrebna bilo kakva hemijska zaštita i koja može da živi i da se koristi u proizvodnji tokom čitavog života od 12 godina, ovim projektom su obezbeđeni uslovi za održivi razvoj u regionu.

Usklađenost projekta sa horizontalnom politikom EU o jednakim mogućnostima

Žene koje žive u ruralnim oblastima se suočavaju sa brojnim poteškoćama usled kojih se nalaze u manje privilegovanim pozicijama unutar ruralne, ali i šire zajednice. Njihovu poziciju otežavaju rodni stereotipi kao i različiti oblici prikrivene i neprikrivene diskriminacije, što ograničava mogućnosti celokupnog ličnog i profesionalnog razvoja, bilo u privatnosti sopstvenog doma, bilo u javnoj sferi. Sve projektne aktivnosti, od planiranja do implementacije, usklađene su sa antidiskriminatornom politikom Evropske unije, Evrope 2020, Lisabonskim sporazumom (član 6) i Amsterdamskim sporazumom (član13). Ovi dokumenti navode principe jednakih mogućnosti, kao i radnje kojima se bori protiv diskriminacije, a koji su svi direktno navedeni u ovom projektu. Ostvarivanjem glavnog cilja ovog projekta – stvaranje povoljne okoline za razvoj mogućnosti zapošljavanja žena u ruralnim oblastima – ovaj projekat će biti od koristi za sve narode i religije u pograničnoj oblasti. Naročita pažnja biće posvećena povećanju kapaciteta socijalno osetljivih grupa žena, ali su projektne aktivnosti otvorene za čitavu žensku populaciju. Učesnice će biti odabrane u skladu sa nizom jasno definisanih pravednih kriterijuma koji počivaju na principima jednakih mogućnosti i nediskriminacije. Komunikacija u projektu, kao i poziv za učestvovanje, će se odvijati na tri jezika (srpskom, mađarskom i engleskom) tako da najveći deo stanovništva pogranične oblasti može da ga razume i da učestvuje u njemu. Tokom projekta osnovaće se SKPL, kao oblik društvenog preduzeća, koji će promovisati duh preduzetništva i samozapošljavanja među ženama u ruralnim oblastima. Učesnice ovog projekta biće izabrane među ženama iz ruralnih oblasti putem otvorenog poziva i unapred utvrđenih kriterijuma. Razvijanjem jasno definisanih objektivnih kriterijuma, projektni tim će omogućiti da učesnice budu izabrane iz svih delova pogranične oblasti, vodeći računa o demografskoj različitosti u samom regionu.

Usklađenost projekta sa horizontalnom politikom EU o održivom razvoju

Lavanda predstavlja ekološku biljku budući da ne zahteva bilo kakvu hemijsku zaštitu niti mineralna đubriva. Shodno tome, povećan uzgoj lavande može dovesti do smanjene upotrebe hemijske zaštite u čitavom regionu i na taj način poboljšati kvalitet vazduha. Drugo, za obradu lavande koristiće se ekološki prihvatljive, čiste, zelene tehnologije, što znači da će proizvodi od lavande biti ekološki i da će moći da se koriste u različite svrhe (medicinske, kozmetičke, aromaterapija, itd.). Korišćenjem ekološki prihvatljivih tehnologija i ekološkog načina dobijanja proizvoda od lavande promovisaće se ekološka održivost i održivi razvoj čitavog regiona. Lavanda je višegodišnja biljka i poznato je da u baštama može da živi do 15, čak i do 18 godina. Ova karakteristika predstavlja odličan resurs isplativosti i održivosti uloženih sredstava i truda, budući da kada se novac jednom investira u sertifikovane sadnice i opremu za obradu, on će se obrtati godinama dalje. Osim toga, analize tla će obezbediti uzgajanje useva na zemljištu koje je najpogodnije, bez štetnog uticaja na okolinu. Pored inovativnih veština uzgajanja useva koje nauče tokom projekta, odabrane žene će biti obučene kako da koriste opremu i obrađuju lavandu radi dalje prodaje što će im omogućiti veću ekonomsku nezavisnost i isplativnost, obezbediti nove poslove, kao i različitost proizvoda i usluga u pograničnoj oblasti. To će doprineti smanjenju socijalne stigme koju nose žene u ruralnim oblastima, omogućiti im bolji kvalitet života i uticati na održivi socijalni, ekonomski i kulturni rast i razvoj u čitavoj pograničnoj oblasti. Tokom projekta, članovi tima će koristiti mogućnost video konferencija, kako bi se smanjilo putovanje. Sve informacije o projektnim aktivnostima, kao i sama komunikacija, odvijaće se elektronskim putem kako bi se smanjio štetan uticaj na okolinu. U slučajevima u kojima je neophodno štampanje materijala, menadžerski tim projekta će se truditi da koristi reciklirani papir.

Sinergija sa ostalim politikama, programima i projektima

Ostali projekti prekogranične saradnje koji se mogu povezati sa ovim projektom su “Razvijanje zajedničke logistike za izvršioce profesionalnih obuka za razvoj preduzeća u pograničnoj oblasti” i “Rukovanje – Razvoj mađarskog i srpskog stručnog obrazovnog sistema za odrasle putem kompetencija zasnovanih na aktivnostima obuke”, kao i projekti “Prekogranična mreža savetnika - ADVISOR NET projekat” i “Poslovne veze među ženama koje žive u ruralnim oblastima“. Osim toga, ovaj projekat je u skladu sa Dunavskom regionalnom strategijom EU, (Prioritetna oblast 9 "Investiranje u ljude i veštine”) i Akcionim planom, pogotovo sa onim delovima koji naglašavaju potrebu za daljom edukacijom, obukama i saradnjom, naročito imajući u vidu ruralne nerazvijene oblasti i obespravljene i marginalizovane društvene grupe, među kojima su i žene iz ruralnih oblasti. Ovaj projekat je u skladu i sa novim projektom Pokrajinske strategije za ekonomsko osnaživanje žena na selu u Vojvodini i njegovim akcionim planom. Akcioni plan naročito naglašava potrebu za istraživanjem i za sprovođenjem obuka, kao i za podsticanjem ženskog preduzetništva. Nadalje, projekat je u skladu i sa Strategijom za ruralni razvoj u Srbiji i Mađarskoj, kao i sa Razvojnim programom za okrug Bač-Kiškun u Mađarskoj. Projekat je takođe u skladu sa strategijama i direktivama Evropske unije (Strateško angažovanje za rodnu jednakost, Strategija EU za dunavsku regiju, Evropa 2020, Evropska strategija zapošljavanja). Pored toga, ovaj projekat se nalazi unutar okvira Evropske unije u pogledu programa ruralnog razvoja i njegovih prioriteta: negovanje prenošenja znanja i inovacija u poljoprivredi i ruralnim oblastima, promovisanje socijalne inkluzije, smanjenje siromaštva i ekonomski razvoj u ruralnim oblastima. Dalje, projekat je skladu sa Konvencijom za sprečavanje svakog vida diskriminacije žena, a koji se posebno tiče situacije žena u ruralnim područjima (Član 14).

Inovativni karakter

Iako su žene do sada prepoznate kao legitimna ciljna grupa u programima, inicijativama i politikama koje imaju za cilj poboljšanje njihove obespravljene pozicije u društvu putem horizontalnih i vertikalnih strategija, žene u ruralnim područjima su retko kada predmet posebnog interesovanja i nepravedno su zapostavljene. Jedinstvena specifičnost njihove pozicije unutar ruralnih zajednica često je zanemarivana i to se mora promeniti, a naročito u onim društvima koja su dominantno ruralna, kao što su Srbija i Mađarska. Ovaj projekat teži preduzimanju iskoraka u tom pravcu, što je samo po sebi inovativan poduhvat, kako u Srbiji tako i u Mađarskoj, ali i u zemljama regiona i šire. Inovativne aktivnosti i metodologije, kao i ostvareni rezultati, predstavljaće najbolji primer iz prakse koji se može primeniti u drugim regionima i državama. Osnivanje klastera – društvenog preduzeća, kao oblika socijalnog preduzetništva, koje omogućava ženama iz ruralnih oblasti u pograničnom regionu razmenu informacija, znanja i iskustava, predstavlja inovativnu akciju. Budući da žene koje su ciljna grupa uglavnom žive u zabačenim oblastima sa slabom putnom infrastrukturom, najbolji način za njihovo povezivanje jeste prilika da sarađuju i razmenjuju ideje i iskustva putem savremene komunikacije. Biće razvijen i inovativni dvojezični portal za članove klastera, kao deo inovativnog pristupa korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija. Ovaj portal će služiti kao virtuelna društvena mreža za saradnju, gde će ove žene moći da diskutuju o problemima, da traže pomoć i savet u vezi sa uzgojem lavande, da razmenjuju novosti, poslovne planove, marketinške ideje, itd. To će im dati priliku da se upoznaju sa savremenim tehnologijama komunikacije koje sve više postaju uobičajeni deo poslovanja. Tako će se ne samo smanjiti izolacija žena iz zajednice unutar jedne zemlje, već i unutar regiona i šireg prostora.

Održivost i kapitalizacija projektnih rezultata

Održivost ovog projekta i jedna od njegovih glavnih karakteristika je osnivanje SKPL, koji će okupiti preduzetnice zainteresovane za uzgoj lavande. Ovaj klaster će nastaviti da postoji i nakon završetka projekta, kao način saradnje između žena u ruralnim oblastima koje se bave proizvodnjom lavande i njenom obradom, a koji će se finansirati prihodima dobijenim od prodaje proizvoda od lavande . Osim toga, profesionalnu, finansijsku i organizacionu održivost novoformiranog klastera kao društvenog preduzeća garantuje grad Sombor kao osnivač novog entiteta. Pored SKPL osnovaće se i dvojezični web portal za članove klastera koji će nastaviti da postoji i kontinuirano će se održavati i osavremenjivati. Portal sa onlajn bazom podataka će takođe imati potencijal za proširenje i van pogranične oblasti, i obuhvataće žene u biznisu iz svih delova Srbije i Mađarske, ali i regiona koje su zainteresovane za uzgoj lavande, što predstavlja jednu od temeljnih garancija održivosti projektnih rezultata. S obzirom na to da je lavanda višegodišnja biljka koja može da živi i do 15 godina, jednom uloženi novac u sadnice lavande i opremu za njenu preradu moći će da se koristi više godina. Takođe, sredstva koja se ulože u edukaciju žena iz ruralnih oblasti u pogledu uzgoja lavande će takođe imati višegodišnji doprinos. Ove žene mogu, putem web portala za članove SKPL, podučavati druge žene ne samo o lavandi već i o drugim temama kojima su one same podučavane tokom projekta (socijalno preduzetništvo, planiranje posla, inovativna poljoprivredna proizvodnja) i tako prošire mrežu klastera i benefite koje on donosi. Ove aktivnosti će sigurno omogućiti održivost i kapitalizaciju projektnih rezultata u godinama koje dolaze. Jedan od načina kapitalizacije rezultata ovog projekta jeste i činjenica da iskustva ostvarena primenom projekta mogu da se prenose unutar pograničnog područja, na druge poljoprivredne useve, ali i na ostale sektore u ruralnim oblastima.

Višestruki efekat

Sam projekat ima veliki potencijal za proširenje i korišćenje. S obzirom na to da je projekat inovativan u mnogim segmentima i da će pružiti jedinstven primer osnaživanja žena u ruralnim oblastima, ostale zainteresovane strane bi mogle biti zainteresovane za replikaciju projekta. U tu svrhu, publikovaće se i promovisati rezultati projektnih aktivnosti i analiza, zajedno sa predlozima za dalje aktivnosti i merama koje treba preduzeti. Ideja o povezivanju žena iz ruralnih oblasti putem klastera se može preneti na druge poljoprivredne sektore, na primer, na organsku poljoprivredu, ili na bilo koji drugi sektor za koji postoji potreba ili interesovanje. Kvantitet i kvalitet zemljišta u pograničnom području dozvoljavaju slične poduhvate. I aktivnosti web portala će imati značajne višestruke efekte. Budući da će web portal tokom vremena neumitno rasti, uspostaviće se veliki broj veza među ženama iz ruralnih područja sa obe strane granice, tako da će žene u ovom području biti dobro upoznate sa portalom. Promovisanje portala “od usta do usta”, iskustava i dobre prakse tokom primene projekta, kao i profitabilnost uzgoja lavande, motivisaće i ostale žene iz ruralnih oblasti da se ili pridruže SKPL ili da same oforme svoj klaster koji će odgovarati njihovim potrebama i afinitetima. Možda će čak i SKPL moći da sarađuje sa ovim novoformiranim klasterima, bilo u smislu razmene iskustava, bilo u smislu zajedničkog nastupanja na tržištu i distribuciji proizvoda. Bilo kako bilo, aktivnosti ovog projekta će promovisati socijalno preduzetnišvo među ženama u ruralnim oblastima s obe strane granice, omogućiće im samozapošljavanje i doprineće njihovom ekonomskom osnaživanju. Ekonomsko osnaživanje žena iz ruralnih predela će, pre ili kasnije, dovesti i do ekonomskog osnaživanja čitavog regiona.

Upravljanje rizikom (moguća unutrašnja/spoljašnja ograničenja i predviđena rešenja)

Glavni unutrašnji rizik i moguća prepreka s kojim bi projekat mogao da se suoči je nedostatak interesa za saradnju žena iz ruralnih oblasti. Usled ukorenjenih navika, one bi mogle da izraze otpor mogućim promenama dnevne rutine. Brojni su razlozi koji bi mogli dovesti do toga, na primer, strah od promene, nedostatak motivacije, nedovoljna vera u dobre namere projekta, neodobravanje od strane supruga… To bi se moglo rešiti isticanjem rezultata koji će biti povoljni ne samo po ove žene, već i po ostale članove zajednice. Pružanje svih potrebnih informacija o projektu će ubediti žene iz ruralnih oblasti u to da je projekat sačinjen u cilju pomaganja njihovom socijalnom i ekonomskom razvoju. Stalno podizanje nivoa svesti koje će sprovoditi svi partneri predstavlja još jedan mehanizam za otklanjanje ovog rizika. Premda su gorenavedeni rizici mogući, nije izvesno da će se to i dogoditi, jer prethodna istraživanja pokazuju da su žene i više nego spremne na saradnju, umrežavanje i aktivno učestvovanje u usvajanju novih veština i znanja, samo ako im se omogući prilika za to. Imajući u vidu da su znanje i veštine koje će žene iz ruralnih oblasti usvojiti tokom ovog projekta poželjni i neophodni, i da uzgajanje lavande ima dokazanu ekonomsku isplativost, kao i da su početna ulaganja mala i zanemarljiva, pretpostavka je da ovaj rizik ne predstavlja velik problem. Drugi moguć rizik jeste potencijalno negativan stav političkih struktura prema osnivanju klastera. To se takođe može prevazići pružanjem svih neophodnih informacija o projektu i objašnjavanjem na koji način žene iz ruralnih oblasti, kao i čitava ruralna zajednica, mogu ostvariti korist od rezultata ovog projekta. Loš izbor sadnica lavande ili kvar na opremi za njenu obradu bi takođe mogli predstavljati moguć rizik, ali je manje izvesno da će se to desiti, imajući na umu da će u odabir sadnica biti uključeni vrhunski stručnjaci, tako da će sadnice odgovarati i zemljištu i klimatskim uslovima regije.

Podelite stranicu
Pretražite sajt